Navodnjavanje u plastenicima

Navodnjavanje u plastenicima

Proizvodnja u plastenicima se u svemu razlikuje od proizvodnje na otvorenom prostoru, te su potrebni odgovarajuće znanje i uslovi, kako bi se ostvarili visoki prinosi i profit. Potrebno je obezbediti značajne količine vode dobrog kvaliteta, jer je potrošnja vode veća nego na otvorenom prostoru. Najjednostavnije je zalivanje po turnusima. U plastenicima su potrebna česta zalivanja malim zalivnim normama.

Navodnjavanje plastenika, Vodonoša Novi SadNaša stručna služba naročito vodi računa da je voda visokog kvaliteta i prati temperaturu u zavisnosti od doba dana. U plastenicima se koriste savremeni automatizovani sistemi za navodnjavanje kapanjem, kišenjem ili mikrokišenjem. Preporučujemo i primenjujemo kod povrća visokog uzgoja, paradajza i krastavaca, sistem kap po kap, pri čemu se laterali sa kapaljkama postavljaju u redovima biljaka na površini, ili se plitko ukopavaju u zemljište - potpovršinsko kapanje. Mogu se koristiti i perforirane gumene ili plastične cevi, koje se postavljaju po površini dužinom redova biljaka.

Da bi voda bila dobra za navodnjavanje mora da ispunjava određene standarde a to je elektroprovodljivost (koliko u vodi ima rastvorljivih soli pre svih NaCl odnosno kuhinjske soli, mada tu mogu biti i drugi hloridi (CaCl,MgCl) ili sulfati natrijuma ili magnezijuma) i pH vrednost. Pored EC i pH vrednosti, na početku svake sezone naša stručna služba radi kompletnu fizičko-hemijsku analizu vode (sadržaj mikroelemenata), ali i mikrobiološku analizu (prisustvo nematoda i virusa).

Pri projektovanju plastenika vodimo računa da rezervoar omogući nesmetano navodnjavanje u toku celog dana i da postoje filteri za prećišćavanje vode posebno kod voda sa otvorenih vodotokova. Sam proces fertigacije odvijamo pomoću kompjutera ili „jedinice“ za navodnjavanje koja na osnovu napravljenog recepta i željenih pH i EC vrednosti, meša rastvorena različita jedinačna ili kompleksna đubriva iz dva različita tanka, u određenom odnosu sa vodom i u različitom intervalu uslovljenim sunčevom radijacijom ili vremenskim tajmerom pušta u plastenik preko laterala i ubodnih kapljača svakoj biljci. Kod proizvodnje na zemlji takođe koristimo jedinice za navodnjavanje i sistem kap po kap bez ubodnih kapljača, ali najčešće umesto jedinica koristimo dozatroni ili venturijeve cevi.

U proizvodnji u zaštićenom prostoru primenjujemo različite načine navodnjavanja: orošavanje, kapanje, subirigacija i mikronavodnjavanje (mikrokišenje, mikrocevasti način). Orošavanje (veštačka kiša) najčešći je oblik zalivanja u osnovnim oblicima zaštićenog prostora (leje) i niskim i poluniskim tunelima. Izvodimo ga baštenskom kantom sa ružom, plastičnim crevom (prečnika 20, 32 i 40 mm) sa ručnim rasprskivačem gde se promenom otvora za isticanje vode reguliše protok i pritisak odnosno veličina kišnih kapi i domet vode, ili sistemom za orošavanje. U tunelima i plastenicima orošavamo pomoću centralnog sistema i rasprskivača postavljenih na površini zemljišta ili iznad biljaka. Ovim sistemom možemo zalivati iznad površine zemljišta ili iznad biljaka.

Mikrokišenje je nastalo od sistema “kap po kap”. Umesto kapaljki postavljamo mikrorasprskivače koji zalivaju zemljište kišenjem. Mikrorasprskivači se lako postavljaju na cevi. Mikrocevasto navodnjavanje predstavlja sistem lokalnog navodnjavanja gde umesto kapaljki (na razvodnim cevima) postavljamo mikrocevi iz kojih voda izlazi u vidu mlaza (pod malim pritiskom). Razvodne (lateralne) cevi su fleksibilne i postavljamo ih na razne načine (linijski, kružno, spiralno).

Takođe, specifičan sistem jeste subirigacija kojom se voda odvodi biljkama u zonu aktivnosti korena.

Kvalitetno navodnjavanje, ekonomično trošenje vode a dobro iskorišćavanje od strane biljaka, postižemo sistemima mikronavodnjavanja, gde se lokalno vlaži zemljište oko biljke sistemom kapanja (kap po kap) i mikrokišenjem (mikrorasprskivači i mikrocevi). U sistemu “kap po kap ‘ voda se dovodi plastičnim cevima do biljaka gde se preko kapljača, polako i stalno dovodi u zonu korenovog sistema biljke.